Međutim, prema internom dokumentu u koji je uvid imao Euronews, ova količina odnosi se na preostali dio vanrednog oslobađanja ukupno 400 miliona barela nafte, koje je Međunarodna agencija za energiju (IEA) koordinirala u martu.
„Od ukupno 400 miliona barela, na tržište je plasirano 326 miliona. Budući da su neke članice premašile svoje prvobitne obaveze, količina od 100 miliona barela navedena u saopštenju G7 može se obezbijediti u okviru već dogovorene mjere, pod uslovom da sve članice ispune svoje obaveze“, navodi se u dokumentu.
Članice IEA podržale su ubrzavanje isporuka dogovorenih u martu i završetak operacije u što kraćem roku. O ovom pitanju razgovarano je na sastanku predstavnika IEA i Evropske komisije održanom 7. oktobra.
Pritisak na evropske zemlje da povećaju isporuke
Zahtjevi za ubrzavanje procesa intenzivirani su nakon što je Washington evropskim državama poručio da moraju plasirati veće količine sirove nafte i dizela na tržište ili se suočiti sa zabranom izvoza dizela.
Svjetsko tržište nafte i dalje je nestabilno zbog poremećaja u snabdijevanju izazvanih krizom na Bliskom istoku. Cijena referentne sirove nafte Brent u četvrtak je dostigla 105 dolara po barelu.
Direktor IEA Fatih Birol izjavio je da se isporuke sirove nafte s Bliskog istoka značajno oporavljaju. Ipak, snabdijevanje prerađenim naftnim proizvodima, posebno dizelom i avionskim gorivom, i dalje je ozbiljno ograničeno.
Situaciju dodatno komplikuju problemi s kapacitetima ruskih rafinerija i kineska zabrana izvoza, što dodatno smanjuje raspoložive količine pojedinih derivata na međunarodnom tržištu.
Dizel postaje prioritet
Na sastanku IEA i Evropske unije učesnici su se saglasili da se posebna pažnja posveti isporukama dizela, čija je dostupnost trenutno ograničena.
Podaci IEA ukazuju na „stvarni fizički poremećaj u snabdijevanju dizelom“.
Iako je politički dogovor o oslobađanju rezervi postignut, njegovo provođenje razlikuje se od države do države. Neke članice već su ispunile preuzete obaveze, dok druge još moraju završiti nacionalne procedure i odlučiti na koji način će staviti svoje strateške zalihe na raspolaganje tržištu.
Grčka, Italija i Portugal već su izvršili svoje obaveze. U međuvremenu, količine nafte iz vanrednih rezervi Francuske, Njemačke, Holandije i Španije još su predmet procjene.
Portugal je izrazio sumnju u efikasnost načina na koji IEA provodi operaciju oslobađanja rezervi. Ta zemlja poručila je da će razmatrati nove obaveze tek kada sve članice ispune postojeće, uz napomenu da na nivou Evropske unije još nije plasirano oko 50 miliona barela.
Grčka, s druge strane, traži procjenu efekata dosadašnjeg oslobađanja zaliha, odnosno koliko je nafte od martovskog dogovora do sada stvarno dospjelo na tržište.
Šta zapravo znači najava G7?
Interni dokument do kojeg je došao Euronews pruža dodatna pojašnjenja o najnovijim najavama G7, čije su formulacije ostavile prostor za različita tumačenja.
G7 je 2. oktobra saopštio da će ispuniti svoje obaveze koordinisanim plasiranjem 100 miliona barela nafte tokom četiri mjeseca. Značajan dio dizela trebao bi biti isporučen već u prvih 20 dana.
Najava je povezana s „neposrednom i potpunom realizacijom“ obaveza preuzetih u martu 2026. godine.
Evropska komisija uputila je Euronewsu, koji je tražio dodatna pojašnjenja o detaljima plana, na IEA. Međutim, Agencija nije odgovorila na pitanja o tačnim količinama sirove nafte i prerađenih derivata koje bi trebale biti obuhvaćene najnovijom najavom.
U saopštenju objavljenom 7. oktobra G7 je naveo da su učesnici sastanka s predstavnicima Evropske unije „potvrdili svoju posvećenost ispunjavanju obaveza iz zajedničke akcije dogovorene u martu 2026. godine“.
Martovska odluka bila je odgovor na krizu
Vanredno oslobađanje naftnih rezervi u martu uslijedilo je nakon ozbiljnih poremećaja u snabdijevanju izazvanih krizom na Bliskom istoku, vojnim napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran 28. februara te zatvaranjem Hormuškog moreuza.
Članice IEA tada su se saglasile da na tržište stave ukupno 400 miliona barela nafte. Najveći dio trebao je biti isporučen u obliku sirove nafte, dok se od evropskih država očekivalo da značajnije doprinesu isporukama prerađenih naftnih proizvoda.
Prema internom dokumentu, od dogovorene količine do sada je plasirano 326 miliona barela, zbog čega se najnovija najava G7 može posmatrati kao nastavak već usvojene mjere, a ne nužno kao potpuno nova operacija.
IEA raspolaže s još 1,1 milijardom barela rezervi
Međunarodna agencija za energiju navela je da njene članice i dalje imaju oko 1,1 milijardu barela nafte u javnim vanrednim rezervama. U toj količini nalazi se i više od 200 miliona barela dizela.
Agencija sa sjedištem u Parizu nije isključila mogućnost dodatnog oslobađanja zaliha ukoliko tržišne okolnosti to budu zahtijevale. Ipak, trenutno je prioritet da se završi plasiranje preostalih količina iz operacije dogovorene prije sedam mjeseci.
Prema procjenama IEA, martovsko oslobađanje rezervi pomoglo je da se nadoknadi dio manjka u snabdijevanju. Međutim, tržište dizela i dalje je pod velikim pritiskom, zbog čega se aktuelna operacija više usmjerava na ovaj derivat nego ranija mjera.
Odluke o isporukama očekuju se 15. oktobra
Naredni važan korak očekuje se 15. oktobra, kada će zasjedati Upravni odbor IEA. Predstavnici vlada trebali bi tada usaglasiti detalje realizacije dogovora.
Među ključnim pitanjima bit će ukupne količine nafte koje će biti plasirane na tržište, raspored isporuka i vrste prerađenih naftnih proizvoda koje će biti obuhvaćene operacijom.
Ishod tih razgovora mogao bi biti važan za snabdijevanje evropskog tržišta, posebno dizelom, čija ograničena dostupnost i dalje predstavlja jedan od glavnih izvora pritiska na energetski sektor.
